„Kada bi mi doktori sve lekove bacili u more, bilo bi to vrlo dobro za naše pacijente, ali mnogo loše za ribe.“
Oliver Wendel Holmes
Sigurno ne bih postupila po izjavi Dr. Olivera i ne bih ribama priredila takvu agoniju. Već dovoljno pate zbog ljudskih aktivnosti. I ne bih bacila lekove. „Baciti ih“ značilo bi poricati sve ono dobro što su nam medicina i farmacija doneli, a ja, ma koliki da sam zagovornik povratka prirodi i lečenju biljem, nisam nerazumna.
Ono što bih uradila, zapravo ono što se trudim i u šta ulažem energiju i vreme jeste da ljude nagovorim da pogledaju i u drugom pravcu kada je to moguće. Ne bih predložila lečenje upale pluća biljem, ali ni lečenje prehlade snažnim antibioticima. Uostalom, ne moramo se fokusirati samo na lečenje, reč koja koja je sinonim za crveni alarm kada je zdravlje u pitanju. Mnogo je mudrije i lepše baviti se prevencijom, okrenuti se prirodi u svakodnevnim aktivnostima, nastojati živeti u skladu sa njom…
Znam… znam da sve to fino izgleda na papiru/blogu, a malo je teže sprovesti u praksi, jer, zbog ubrzanog tempa života mnogo smo skloniji instant rešenjima. Lakše je progutati pilulu nego potrošiti vreme na zagrevanje vode, prelivanje preko nekakvih biljčica, čekanje da se lekovite materije i arome otpuste u vodu i onda popiti. Pored toga, negde moramo popiti tri-četiri, ili čak više tih šoljica čaja da bi efekat koji ima pilulica bio isti. Ali, ovde redovno zaboravljamo na one dodatne efekte i materije koje medicinski preparati imaju, koji se uglavnom ne vide i ne osećaju odmah, ali se vremenom akumuliraju, dok nam na kraju ne zatreba neka nova pilulica da leči posledice prve.
Sa druge strane, da bismo se lečili biljem, potrebno je upoznati ga. Naučiti šta koje leči, kako se sakuplja, čuva i priprema. To nije ni malo laka ni štura oblast za proučavanje.
Čak i dobri poznavaoci bilja i prirodnih preparata poznaju tek mali deo ove prirodne riznice jer, neka znanja su izgubljena, neka tek čekaju da budu dosegnuta, a neka se čuvaju kao tajna i prenose s kolena na koleno odabranom potomku…
Srećom, brzina u kojoj živimo ima i svoje pozitivne strane, pa je protok i dostupnost informacija veći nego ikad. Nikada u istoriji ljudima nije bila data mogućnost ovakve razmene i sticanja znanja. Zahvaljujući tome postalo je očigledno koliko broj ljudi se zanima za herbalizam i koliko je obimno njihovo kumulativno znanje. Što je još lepše, većina tih ljudi je spremna da svoje znanje podele sa onima koji žele da uče.
Kako iskreno verujem da ljudi treba u većoj meri da prihvataju i koriste darove koje nam Majka Zemlja nesebično nudi, nastojaću da kroz ove strane podelim svoje skromno znanje iz oblasti herbalizma, pišući o samom bilju, ali i deleći recepte i iskustvo koje sam stekla. Kockice su se složile za pokretanje ove on-line trgovine i bloga baš pred samo proleće i meni je mnogo drago zbog toga. Verujem da će ove strane rasti i granati se i postati mesto gde ćete često svraćati makar da pomirišete neku novu biljčicu o kojoj budem pisala.
Do skorog pisanja, vaša
